Svako od nas ima svoj omiljeni kafić u kraju. O njemu sve znate. Šta nudi, kada radi, ko radi. Oni sve znaju o vama, visite tamo svaki dan, bezmalo vas nisu popisali kao inventar do sada. Čim sednete, konobarica ni ne sačeka odgovor na pitanje “Standardno?”, već vam donese Coca Colu sa dosta leda.

Kada se igra neka tekma, nema potrebe da “rezervišete”, to rade paceri. Vas uvek čeka isti sto, čak i da se ne pojavite do drugog poluvremena.

Kao i omiljeni kafić, i kraj u kome živite znate jako dobro. Bar živite u uverenju da je tako. Promenite malo mišljenje o tome kada postanete ćale 😋

Najpre provalite koliko nam je zapravo cela zemlja, a ne samo kraj u kome živite, u k$rc@. Bar kada je u pitanju infrastruktura (a kao po drugim pitanjima cveće na sve strane, ali dobro). Elem, niko ranije nije brinuo, niti brine, o tome da osobe sa posebnim potrebama mogu da prođu ulicom ili da im ulaz u zgradu bude dostupniji. Mislim, ni vi niste ništa bolji. Karikiram, ali nije vama sada toliko krivo zbog njih, mislim jeste, ali ranije niste primetili kako nema rampi na ulazima zgrada, niti da su nam trotoari puni rupa i parkiranih automobila. Sada jeste (primetili) zato što će vama pucati kičma jer ćete morati da prenosite kolica sa/na trotoar, izlazite na ulicu jer je neko bahato parkirao… Dakle, jedna čvrga za sve nas kolektivno.

Sinapse vam takođe sada malo drugačije rade te odlazak sa tačke A do tačke B planirate tako da tu rutu zapravo možete da prođete gurajući kolica, uz što manje uzbrdica i stepenica. Prosto se iznenadite kada otkrijete neke nove prečice ili detalje iz kraja koji “znate kao svoj džep”.

Vremenom naučite radna vremena svih objekata oko vas, kao i brojeve koliko čega ima. Znali ste da najviše ima kladionica i menjačnica, ali ko bi rekao da ima toliko apoteka? A ima ih! I fala bogu da je tako, jer osim tačne adrese i radnog vremena (posebna zastavica u mozgu za one koje rade 24 časa), naučićete i sve zaposlene u objektima ovog tipa, a i one vas. Jer ćete umesto u redovnu nabavku pića i grickalica ići u redovne nabavke pelena, mleka u prahu, sirupa, gelova za zube, vlažnih maramica, kapi protiv grčeva… A kada se tamo pojavite, stara majka sa druge strane (jer su one ubedljivo najpričljivije) će biti u fazonu: “A već krenuli zubi, pa lepo, kako vreme leti”. Bukvalno nećete morati da govorite šta vas muči, vaše pojavljivanje u 3 noću i spisak onoga što vam je potrebno je dovoljno da znaju da one prve kapi protiv grčeva nisu radile, te da mislite da ćete imati više sreće sa drugima.

Kako ćete biti više budni noću nego spavati, upoznaćete se bolje i sa navikama vaših dragih komšija. Bićete kao bakice iz zgrade, znaćete ko kada ide na spavanje, kome “brak cveta”, ko je od starijih komšija gluv ko top pa i vi čujete treći dnevnik kao da je komša u vašoj dnevnoj, a ne tri sprata ispod vas. Skapiraćete koliko se zapravo stvari dešava noću, a da ste vi to ranije sve prespavali 🤔

Takođe ćete usled tolikih krugova kolicima okolo skapirati gde šta možete da kupite, da ispred Maxija sede neke dobre bakice koje imaju bolju robu od pomenutog supermarketa, da niste ni bili svesni da radnje sa opremom i stvarima za bebe ne rade pre 9. Ej, rade tek od 9, a vas beba probudila pre 6. Neko bi već trebalo da im skrene pažnju na tu činjenicu.

A gde je u celoj ovoj priči kafić iz kraja sa početka teksta? I dalje tamo gde je bio godinama, samo vas nema tamo. Možda vam još uvek čuvaju mesto, ali opet, saznaćete to kada za par godina budete otišli da pogledate šta radi Zvezda u Evroligi 🤘🤘🤘

Kao i uvek, fenomenalne ilustracije izašle iz digitalnog pera Storyline ekipe 😉