Grčevi su babaroge kojom plaše decu koja su dobila svoju decu. Samo, za razliku od babaroga iz dečijeg sveta, oni zaista postoje.

I da ne okolišam previše, kada krenu, najebali ste.

Shvatićete zašto vas oni “iskusniji” stalno pitaju, jesu krenuli grčevi? Mada, kada krenu, neće morati da vas pitaju. To će se već videti na vama, jer će oči postati crvenije, podočnjaci dobiti tamniju nijansu, a vi početi da dolazite na posao sa doručkom u ruci u vidu Red Bull limenke.

Kada pretpostave da vam beba ima grčeve sledi pitanje “Kako spavate?”. Prijatelju, da spavam ne bih izgledao tako da me pitaš da li spavam…

Spavanje je ono za čim vapi vaše telo u tim mesecima. Jedan pametan čovek mi je rekao pre dolaska bebe “Naspavaj se jer to sigurno nećeš moći kada dođe beba”. Eh, kada bi mogao da akumuliraš san unapred kao zimnicu i ajvar, ali avaj…

Ja sam inače funkcionisao sa 4-5 sati sna i ranije, ali to je bilo 4-5 sati u kontinuitetu. A kada su krenuli grčevi, spajali smo 2, možda 2 i po sata dnevno. Ali to je bilo “ukupno”, dakle, spavaš pola sata, pa narednih 3-4 ne spavaš, i taman se beba onesvesti u sekundi i krene da spava, ti dok očistiš sve za njom, opereš flašice i spremiš sve, eto nje. Čuje se iz druge sobe kako te zove: “Kmeeeeeeee, kmeeeeee, kmeeeee…”.

U to vreme bukvalno nisam želeo da odem na spavanje, jer sam imao osećaj da čim legnem, kreće agonija. I naprosto ne kapiram kako neki očevi mogu da se pretvaraju da spavaju u tim trenucima. Ja totalno imao #KadarNevera momenat da nešto tako malo može da proizvede buku od toliko decibela. Ne da tolika dreka i dernjava probudi ukućane, nego i komša iz zgrade prekoputa zna da beba ima “infantilne kolike” (kako im je stručni naziv, jelte).

U tih prvih mesec dana agonije, sve ti se nekako stopi u jedan polutamni vilajet. Da li je dan, noć, podne, tebi svejedno. Ti ne spavaš, niti ćeš uskoro, jer beba neutešno plače, ti se trudiš da joj olakšaš na sve moguće načine za koje si čuo ili izmislio u sekundi. Ono, sve je kao neka vrsta zone sumraka u koju te je neko gurnuo, a ti ne možeš da nađeš izlaz odatle.

Ukoliko krenete da ulazite dublje u materiju i počnete da kopate po netu, zapravo skontate da niko ne zna zašto grčevi nastaju. Postoji brdo tekstova na tu temu, ali svi oni zapravo nabrajaju sve moguće razloge zbog čega to može da se desi. Tipa: previše progutanog vazduha, proces kreiranja enzima za varenje… Savet, nemojte se udubljivati, prihvatite da je to “faza” koja će proći, sa akcentom na to da će proći, i gurajte dalje.

Kao i sa razlozima zašto nastaju, tako je i sa načinima kako ih sprečiti ili ublažiti. Niko nema proveren recept. Svako od nas počne da dovlači kapi sa raznih meridijana (iz Engleske, Nemačke), a probate i sa svim onim što se prodaje u našoj zemlji. I na kraju nekako imate utisak da zapravo ništa ne radi, ali nastavljate dalje, šta ćete.

Jako bitna stvar kod grčeva je podrigivanje. Mališani zaista nemaju manire, već nakon svakog obroka bljucnu i/ili podrignu. Ali, to ne da nije nepoželjno, već naprotiv, jako poželjno. Jer bebe na taj način izbace višak vazduha koji im kasnije može praviti problem. U tom procesu smo otkrili da imam “magično rame”, jer čim popnem bebu na veću nadmorsku visinu, eto ga GROOOOK.

A tu su i svi oni bapski recepti tipa topla pelena, čaj od onoga, čaj od ovoga, masiranje stomačića. Nekada uspe nešto od toga, nekada ne. Naša beba je recimo jedan ceo dan plakala dok nije promukla, a onda se u sekundi uspavala. Verujem da se to desilo jer od umora više nije mogla.

Bottom line, probate sve, ali baš baš sve što vam padne na pamet, ne biste li pomogli bebi koja je u začaranom krugu. Boli je stomak, ali joj sisanje/mleko prija. I tako onda pije mleko dok se ne smiri, a onda je opet boli stomačić, jer je pila još mleka. Mislim da “probaj sve, možda nešto upali” stav najbolje opisuje komentar naše kume kada sam pitao kako se bore sa grčevima:

“Mislim da definitivno ništa ne može da ih eliminiše, ima dobrih i lošijih dana, i to je to. Nekad ti se čini da kapi možda deluju, nekada to što si joj ugrejao stomačić. Nekada nisi siguran šta deluje, niti da li išta deluje. Zagrliš bepca, pevaš, njišeš, maziš i tako sve dok ne prođe. Ili izigravaš motornu testeru, zvuk motora… Sve ideje isprobavaš dok nešto ne upali, i tako prođe još jedan dan. Uvek nešto upali na kraju, bar na kratko. Samo, ne treba se nadati da će i sledeći put. Mislim, probaš, ali ne očajavaš ukoliko jučerašnja taktika padne u vodu danas. Sve u svemu, nijedna ideja nije loša ideja. Kad predugo traje, malo plačeš sa njom, pa onda opet u krug pevaš, nosiš, maziš i to je to. Bitno je da ne dozvoliš da padneš u frustraciju, jer beba ceo dan plače.”

Ono što ćalcima i svim mamama koje su morale da se vrate ranije na posao jeste jedan od većih problema u to vreme jeste upravo posao. Ne treba zaboraviti da se od vas očekuje da i dalje gazite istim tempom, stižete targete koji su sve veći i veći. Kako bih vam rekao, to nije realno. Ali niko nije dobio otkaz usled pada funkcionalnosti pa nećete ni vi 🙂

Grčevi nisu sprint, već maratonska trka, i to sa preponama. U njoj je važno da stignete na cilj, nebitno u kakvom fizičkom stanju. Kao da je bitno da li u toku te trke odete do Maxija u pidžami, a da to niste ni primetili. Kasirke i ostale komšije jesu? I za to vam se jebe…

Kao i uvek, fenomenalne ilustracije izašle iz digitalnog pera Storyline ekipe 🙂