Šta se dešava kada beba dođe kući? Nešto slično kao i Eriku kada pojede bananu, događa se neverovatna promena 🙂 I kao i stanovnik iz ulice Akacija, broj 29, svi ukućani postaju spremni da stupe u akciju! Šta će jadni, moraju…

Mada, sve kreće da se menja mnogo pre. Sećate se da sam vam pričao da ludilo kreće kada i trudnoća vaše gospođe. Nisam vas lagao, jer njenu trudnoću karakterišu mnoge stvari, a shopping i obilažanje raznih “dečijih robnih kuća” jeste jedna od tih stvari. E, kada krenete sa tim, to je početak kraja vašeg života kakav ste znali do tada 😉

Najpre skontate da u ovom slučaju ne važi ono “less is more”, čak naprotiv!

Recimo, koliki god stan da imate, odjednom se pitate kako ste do sada živeli u tih 50/100/150 kvadrata i kako je bre majku mu ranije bilo mesta za sve? A sada, na putu od spavaće sobe do dnevne jako često imate osećaj da ste na nekom poligonu za specijalnu jedinicu Vojske Srbije. I da se taj poligon non-stop menja, bez vašeg znanja, a da je sve prepuno prepreka koje vrebaju iza svakog ugla.

Ono što nastane od vašeg stana pre liči na neki magacin bebećih stvari, eventualno umanjenu verziju salona dečije robne kuće, jer ono, manje više ste sve to što ste videli tamo i dovukli gajbi.

I onda se desi to, mama i beba dođu kući, sada ne morate više da brinete da ćete se u pola noći razbiti o nešto što do pre nekog vremena nije ni bilo tu, jer će se to sigurno desiti. Samo sada nećete moći ni da opsujete kao čovek, čak ni sebi u bradu, da ne biste slučajno probudili bebu. Već ćete na jednoj nozi odskakutati tamo kuda ste krenuli, dok se jednom rukom držite za nogu koju ste razbili o “nešto”, a drugom zapušili usta samom sebi. Zapravo se vaš svet pretvara u onaj iz filma A Quiet Place, samo sa manje fatalnim krajem 🙂

Jedna od boljih stvari koje se događaju po dolasku bebe kući je da vi posle nekog vremena u svoj arsenal super moći dobijate “night vision” 🙂 To jest, više vam se čula izoštravaju kao Dare Devilu, ali ono, počnete da se krećete kroz kuću bez paljenja svetla, ne obarate flašice, znate tačno koji deo parketa je malo izdignut i malo šrkipi kada nagazite na njega (što niste ni opazili do tada) pa ga logično i preskočite. Čak ćete uživati u toj tišini, doduše, kada je bude bilo… Ali dok traje usput saznate i ko od komšija gleda koji TV program, ko je kada kod kuće, ko ima psa ili nervoznog bračnog partnera. Svašta nešto saznate o komšiluku u to vreme 🙂

Čak bismo možda mogli da govorimo i o sticanju telepatskih moći! Jer ćete nebrojeno puta u mrklom mraku svojoj gospođi dodati pelenu, cuclu, kremu, flašicu, a da niko od vas dvoje nije progovorio ni reč. A možda je to samo autopilot koji preuzme komande posle mnogo neprespavanih noći…

Jedna od stvari zbog kojih steknete utisak da vam je stan manji nego što ga se (rado) sećate od ranije jesu sve te stvari koje ste dovukli i kupili, i čijem množenju nema kraja. I nijedna soba nije imuna na ovaj virus! Od vaše sobe koja dobije još jedan krevet (plus najverovatnije i ono čudo gde se beba presvlači), preko ostave koju prepunite očas posla, pa i od druge sobe načinite mini skladiše, čija vrata ne otvarate ako vam BAŠ ništa ne treba (da nešto ne bi izletelo napolje), preko kuhinje (tek ćete tada saznati koliko zapravo stvari može da stane tamo). Čak i terasa na kraju popusti i pomiri se sa činjenicom da mora da preuzme svoj deo bebećih stvari.

E da, jedan savet, možda biste mogli da promenite zvono, da bude manje iritantno, ili možda da ga (sasvim slučajno) onesposobite 🙂 Jer će se dešavati da vam neko zvoni, vi otvarate i niste sigurni da su ljudi pogodili broj stana. A onda čujete nekog iz vašeg stana kako izgovara “Teta Milkaaaa, uđite, uđite, ovo je Miloš”. Ono, upoznaćete sve one ljude za koje ste čuli da postoje, a sada ćete dobiti i potvrdu da je to istina 🙂 Svi oni će poželeti da dođu i vide bepca, i to je zaista super. Samo je malkice problem što će svi oni želeti da dođu kada njima odgovora, predlažem da ne jebete 2 % takav stav, već vi pokažite svoj. Sve je to lepo dragi ljudi, ali kako bih vam rekao, ne možete doći kada beba spava ili kada je kupamo, nazovite i pitajte kada biste mogli da svratite, zatim uzmite broj pa se vidimo kada dođete na red. Jer je nerealno da svi dođu kada oni žele i njima odgovara. A to će pak značiti nešto drugo, da će to trajati. Mesecima. Mesecima nećete imati vikend koji nije isplaniran. Držim vam fige da izdržite 🙂

Tako da, pomirite se (ili nemojte) sa činjenicom da će vam stan izgledati potpuno drugačije od onog kako je izgledao ranije. Da će vaša adresa postati neka vrsta autobuske stanice (sa redovnim dolascima (rodbina) i vanrednim linijama (prijatelji, kolege sa posla i dalja rodbina)), da nećete imati vremena za tekme ili serije (ili biti primorani da ih gledate bez zvuka, ako nekako ipak nađete vremena za to), da je muzika ono što slušate u autu ili na poslu. I da, sve će to proći (ili neće, ali ćete se vi već navići da je to novo stanje zapravo “normalno”), tako da nemojte previše da se tangirate oko tih trivijalnih stvari (da je ovo bar neko meni rekao), već čuvajte snagu za ono što tek dolazi 🙂

Kao i uvek, fenomenalne ilustracije izašle iz digitalnog pera Storyline ekipe 😉