Ne znam da li sam ikada toliko puta pogledao u telefon kao tog dana. Najpre nisam hteo sebi da priznam da sam bio u fazonu „Zazvoni, prokletinjo, već jednom“, pa sam ga sklonio iz vidokruga da ne bih piljio u isti sve vreme. Čak sam i proverio da li je SOUND ON (jer ja inače telefon nosim uvek u silent varijatni), naravno da je bio… Nakon određenog vremena, gle čuda, ipak se našao tu negde pri ruci, pa smo nastavili da se gledamo…

Sigurno se pitate o čemu ja to pričam. Pa ovako, ono što mnogi od vas koji do sada nisu postali tate verovatno ne znaju (myself included u to vreme) jeste da vi možete saznati da ste postali ćale za nepun minut od kada se to desi, a da ne morate biti prisutni na porođaju. I ne, ne morate imati nikakav App 🙂 Kako su mi objasnili, jedna osoba u sobi ima telefon i kada zakmeči (ukoliko znate ko je osmislio ovaj copy za kampanju veka javite da čoveku platim rojalti za rabljenje ovog slogana nad sloganima), ona zove ponosnog oca da mu to saopšti.

Pričao sam vam da je oko trudnoće sve relativno. Tako vam recimo vreme koje protekne do samog odlaska u bolnicu prosto proleti, jer ono, jedna stvar stiže drugu, stalno nešto novo iskače, ToDo lista svaki put sve duža kad je pogledate… Sam taj dan kada se to dešava ste tek u frci da stignete na vreme, da ponesete sve što je potrebno, da ne padne kiša (ukoliko živite u Beogradu znate o čemu pričam) i da vas sam čin neće zadesiti noću kada onako polubunovni treba da budete 100% skoncetrisani…

E, ali ono vreme nakon što ostavite suprugu u porodilištu, e to je totalno druga priča. Onda krene da vam se odmotava film, kako je zapravo tih nepunih 9 meseci (retko ko dočeka termin btw) proletelo. Setite se svega kroz šta ste prošli da biste dogurali do ovog dana i časa. Na tome svakome treba čestitati, od samih roditelja do svih ljudi oko njih.

Glavno pitanje za svakog budućeg oca je šta raditi kada izađete kroz vrata bolnice, gde krenuti, čime misli zaokupiti? Jer je poenta, a i poželjno, odabrati neku aktivnost kako ne biste razmišljali šta se trenutno dešava, da li je možda došlo do nekih komplikacija, da li je vaša supruga u ogromnim bolovima… Ukoliko ostanete sami sa svojim mislima, sekundi će vam se činiti satima i otkrićete da imate bujniju maštu nego što ste zapravo mislili.

Najčešći sled događaja u Srba je da se zabode kafana blizu bolnice, pozove društvo i krene sa nazdravljanjem kao da je sve gotovo i kao da je pater familias izneo najveći teret svega. Neki drugi odu kući ili svrate do porodice i svi zajedno čekaju srećne vesti. Ja nisam uradio nijedno ni drugo, već sam uzeo da čistim stan 🙂 Da, bio mi je potreban neki ozbiljan distraction, a gde ćeš bolji od skidanja kamenca ili ribanja rerne 😀

I tu negde oko usisavanja spavaće sobe zvoni telefon. Kada sam video nepoznati broj imao sam predosećaj da je to to! Trenutak pre javljanja je sličan onom iz filmova kada glavni lik sedi ili stoji, a sve oko njega se usporeno kreće, on je svestan svega, ali ne može nešto previše da promeni. Tako sam i ja kliknuo na tu zelenu slušalicu na ekranu i odgovorio da sam ja osoba koju traže. Sledeći trenutak je bio sličan onom kada vam jave da su stigli rezultati ispita, vi kliknete na link i ne možete da dočekate da se stranica učita da vidite šta ste dobili. Tako je i sa ovim, imate osećaj da je svet oko vas stao, a da se vi jedini krećete, i to jako usporeno. A onda čujete rečenicu „Čestitamo, postali ste tata!“. Booom, mind blown! Do pre par trenutaka ste bili samo vi „Ime i prezime“, sada ste „Ime i Prezime – roditelj  još jednog Imena i Prezimena“.

Onda kao saslušate sestru koja vam kaže generalije (tačno vreme, kilažu, dužinu…), pola toga zaboravite, zahvalite se, klik, završite razgovor. Od cele te euforije zaboravili ste da pitate kako je mama! Sestra nije ništa rekla o tome, valjda je dobro zar ne? U tom trenutku ne posvećujete tome previše vremena jer tada nastaje žurka u glavi, kao, čekaj bre, ja ćale, ja? Ja sam sada odgovoran za nekog malog bepca, ja sam neko ko će biti role model malom bebironu… I dalje ste u neverici, ali ono, podsvest vas opomene da se setite ženinih reči „evo ti spisak brojeva kojima ćeš javiti odmah čim tebi jave“. I krenete da vrtite brojeve, najpre obradujete svoje i njene roditelje, i onda nastavite dalje. Ali iz mog iskustva, to je trenutak kada možete stati sa zvanjem. Jer baš tada neviđenom brzinom kreću da vas zovu svi kojih se ikada možete setiti, razni nepoznati brojevi, krenu da vam stižu poruke, nofitikacije na društvenim mrežama (jer je neko od ponosne rodbine već objavio vest i tagovao vas i/ili ženu). Stoga, dobro napunite telefon pre toga.

Kada se posle par sati svo to ludilo završi, vama jedno uvo crveno i veće od drugog, e onda možete pogledati spisak i eventualno okrenuti nekog sa kim se niste čuli, a na spisku je, ali sumnjam da će takvog biti.

Onda batalite šta god da ste radili do tada, sredite se i izađete iz kuće. After all, postali ste ćale, valja to proslaviti 😉

Kao i uvek, fenomenalne ilustracije izašle iz digitalnog pera Storyline ekipe 🙂