Očekivanja su vam totalno pogrešno setovana, a da toga niste ni svesni! U filmovima su bre svi nasmejani, ulickani, porodilišta izgledaju bolje od hotela sa pet zvezdica, bebe nikada ne plaču (ja sam to tek sada zapazio), mame bez ijednog podočnjaka, ma kao sa piste da su sišle. Dakle, sve je onako kako uopšte nije u realnosti :)

Rodilo se dete, valja ga ljuljati. Bar tako kaže izreka. Ali, dok su mama i beba još u porodilištu, od oca se očekuje da dobijanje tako laskave titule i proslavi kako dolikuje.

Ne znam da li sam ikada toliko puta pogledao u telefon kao tog dana. Najpre nisam hteo sebi da priznam da sam bio u fazonu „Zazvoni, prokletinjo, već jednom“, pa sam ga sklonio iz vidokruga da ne bih piljio u isti sve vreme.

Sve kreće od “Trudna sam!”. Ne biste verovali kako jedno tako malo parče plastike menja vaš svet iz korena! U tom trenutku i dalje sve zvuči nekako nestvarno, zuji vam u ušima, presrećni ste… Možda upravo zato što ne znate šta vas čeka iza ugla :) Šalim se naravno, doduše, ne o onom delu da vam se život menja kako ne možete ni zamisliti.