Znate ono kada neko kaže da bi za nekog stavio ruku u vatru. Skontao sam da to verovatno niko zaista ne misli, dok ne postane roditelj. Tek kada postanemo roditelji sebičluk zameni empatija i bezuslovna ljubav prema nekom drugom osim onom koga svakog jutra gledate u ogledalu dok perete zube.

Svako od nas ima svoj omiljeni kafić u kraju. O njemu sve znate. Šta nudi, kada radi, ko radi. Oni sve znaju o vama, visite tamo svaki dan, bezmalo vas nisu popisali kao inventar do sada.

Grčevi su babaroge kojom plaše decu koja su dobila svoju decu. Samo, za razliku od babaroga iz dečijeg sveta, oni zaista postoje.

Najveća zabluda mladih roditelja, sa naglaskom na očeve (ipak su mame realnije), jeste da će sve ostati manje više isto i da se neće mnogo toga promeniti. Kakvo nepoznavanje materije 😃

Mišljenja sam da se u svakom trenutku na svetu neko rađa, umire, ima sex... Ali sam takođe i mišljenja da u bukvalno svakom trenutku neki jadni par roditelja sluša o slonu lepotanu Dondolanu i slonici Mici, po milioniti put u toku tog dana…

Koje asocijacije prosečan muškarac ima na pominjanje reči ŠVEDSKA? Hm, da vidimo... „Švedski akcioni“, Zlatan Ibrahimović, Volvo, IKEA, poneki od nas možda ubaci i grupu Abba na listu.

Šta se dešava kada beba dođe kući? Nešto slično kao i Eriku kada pojede bananu, događa se neverovatna promena :) I kao i stanovnik iz ulice Akacija, broj 29, svi ukućani postaju spremni da stupe u akciju! Šta će jadni, moraju…

Drži je ovako, ne, neee takooo. Paaaazi na vrat! Ne, ne, neee… Ne smeš tako zbog kičme…

I posle, uzmi bebu ako smeš.

Ma koliko god bili veliki štreberi, roditeljstvo se ne uči iz knjiga, blogova i kurseva. Praksa, rođaci… A pošto niko od nas u tom trenutku nema iste nimalo, sva sreća da imamo babice :)

Očekivanja su vam totalno pogrešno setovana, a da toga niste ni svesni! U filmovima su bre svi nasmejani, ulickani, porodilišta izgledaju bolje od hotela sa pet zvezdica, bebe nikada ne plaču (ja sam to tek sada zapazio), mame bez ijednog podočnjaka, ma kao sa piste da su sišle. Dakle, sve je onako kako uopšte nije u realnosti :)

Rodilo se dete, valja ga ljuljati. Bar tako kaže izreka. Ali, dok su mama i beba još u porodilištu, od oca se očekuje da dobijanje tako laskave titule i proslavi kako dolikuje.

Ne znam da li sam ikada toliko puta pogledao u telefon kao tog dana. Najpre nisam hteo sebi da priznam da sam bio u fazonu „Zazvoni, prokletinjo, već jednom“, pa sam ga sklonio iz vidokruga da ne bih piljio u isti sve vreme.

Sve kreće od “Trudna sam!”. Ne biste verovali kako jedno tako malo parče plastike menja vaš svet iz korena! U tom trenutku i dalje sve zvuči nekako nestvarno, zuji vam u ušima, presrećni ste… Možda upravo zato što ne znate šta vas čeka iza ugla :) Šalim se naravno, doduše, ne o onom delu da vam se život menja kako ne možete ni zamisliti.